Obilazeći grad, s obzirom na teme koje nisu zahtevale više prostora, napravio sam nešto drugačiju rubriku kamera ne miruje.

 Idem redom.

Iz Vrtića Prvomajski cvet, uputio sam se u Park kod Železničke stanice. Monika Lazarević je pisala da je tobogan pukao, da je potrebno postaviti zaštitne gume na zemlji… Da, snimio sam i ono palo drvo. Komunalac je sve to lepo rešio i spremio velika debla za dalju upotrebu.

…………………………………………………………………

   U Dobrodolskoj ulici sam se zadržao duže i to će biti posebna tema.

 Kada sam se vraćao, žućka sam parkirao iza Robne pijace i popeo na onaj mali kej kod Gradašničke reke. Preda mnom naša velika pirotska bruka.

Onaj smrad, smeće, otpad koji se sliva u Gradašničku reku, sve stoji. Ironija što neki trgovci informacija reklamiraju Pirot tako što šalju priče o Panti. To prihvataju senzacionalisti. Dadu neki evro Panti, I on ih vodi gore u pećine I priča bajke o raznoraznim medvedima , zmijama I vukovima. Panta glumi, uzima lovu, a senzacionalisti prodaju priče o navodnom pećinskom čoveku, koga, inače, svakog dana posle devet možete videti kako biciklom obilazi kontejnere pored velikih marketa, prljavim  rukama muva po kontejnerima, sakupljajući hranu za neke olinjale pse, kokoške, ne znam da li mu je ona smrdljiva divlja svinja još uvek živa.

 Kejom prolaze ljudi, pitam ih da li im smeta. Beže, okreću glavu, sležu ramenima.

…………………………………………………………………

   Vratio sam se nazad, pored  Vidličke, otišao najpre u Cara Dušana:

…………………………………………………………………

   Prošao sam ulicom Nišavski odred. Nisam mogao, a da ne podsetim. Ljudi stalno pitaju.

…………………………………………………………………

   Klinika, poliklinika, ili Bolnica. Ne znam šta će biti. Tražio sam odobrenje da uđem unutra. Gazda se nije javio.

Snimio sam spolja i malo se pitao!

…………………………………………………………………

I konačno Ćirila I Metodija. Firma "Nema problema" imala je problem i nije mogao da obezbedi ivičnjake. Na novom tenderu Kubik trans je dobio posao. I eno. Radi se i ima dovoljno ivičnjaka.

…………………………………………………………………

I konačno stigao sam u glavnu ulicu. Hteo sam da snimim onu šahtu i udubljenje na novom behatonu. Međutim, video sam red ispred Gradske uprave. Moji dragi Romi su čekali. Parkirao sam Žućka i otišao.

Šta sam doživeo, bolje da nisam, već sam objasnio.

…………………………………………………………………

Toliko za danas. Bilo je pretoplo. U Redakciji sam bio tek oko pola dvanaest.

 Čekala me Biljina kafa!