Noći kada su šakali zavijali na Debelom Bregu iznad Krupca!

17. februar 2020. 21:22 Gradska hronika Pirot Plus Online

...   Tisa je tačno u 12h kako smo dogovorili, parkirao svoj traktor ispred Nebojšinog mlina. Zakačio  je malu prikolicu u kojoj se voze prasad na stočnu pijacu, stavio dasku, prekrio ćebetom i čekao da krenemo. U životu sam se vozio fijakerom, čeze su nas vozile nekada u Trnjanu kod Prvoslave i Lute! Ajde, sad da ne pominjem savremena saobraćajna sredstva, ali ovako nisam. U maloj prikolici na dasci prekrivenoj sivim ćebetom smestili smo se Brankica, Nešina suruga, Neša i ja, drugi Neša!

   Debeli Breg nalazi se iznad Krupca kod Pirota. Baš je "debeo" raširio se iznad sela, na nadmorskoj visini odakle se Pirot lepo vidi. Čak i neki vrhovi Suve planine sa druge strane.

    Do Debelog Brega iliti mesta na koje smo se uputli, ( dobilo je novi naziv ,,svinjsko  groblje,,) stiže se traktorom za desetak minuta, lagane, čitaj oprezne vožnje. Pogotovo ,,oprezne,, ako sedite u maloj prilkolici za ,,sitnije,, domaće životinje (prasad, kokoške, jagnjad...). Treslo se dobro, traktor bi upadao u neravne delove puta koje je voda ,,izlokala,, u danima kada bi se na planini topio sneg. Peške bi vam uz brdo trebalo negde pola sata, laganog hoda. Možda i manje. Zavisi ko pešači! Sa Debelog Brega se lepo vidi Basarski kamen do koga se, kako kaže Neša, za sat vremena može stići gore.

     Tisa je vozio lagano. Traktor bi često poigravao levo desno, a "možete misliti" kako se šetala prikolica.

    Tisa se zaustavio na raskrsnici atarskih puteva, valjda je to mesto za ,,parking,, a mi smo krenuli dalje. Nema ni pedesetak metara.

     Tragom šakala!

       Ma ne, nije ovo neka lovačka priča o hajci na šakale. Ovi divlji psi, nastanjeni svuda u šumarcima iznad Krupca, ima ih u  drugim brdima, kako su prve svinje ukopane na Debelom Bregu, zavijaju svake noći, silaze čak dole do puta . Nasetili miris životinja i krenuli na plen. Kako reče Tisa - ,,Glad, glad ih doveo ovde!,,

    O šakalima su mi poslednja dva dana brojni Krupčanci i Izvorci slali poruke, slike, video, pozivali da dodjem.

  Neša se sinoć vratio s puta i ja sam danas, dogovorio – Debeli breg.

     Dok smo išli peške ka sveže iskopanim ,,humkama,, Neša je nastavio priču koju sam već čuo ove subote i nedelje. Razlika je samo u tome - krenuli smo tamo gde su šakali kopali po mestima gde su zemljom pkrivene svinje iz Berilovca, Izvora...

       Dok smo Neša, njegova suruga Brankica i ja obilazili Debeli Breg, Tisa je lagano sa raskrsnice stigao gore. Sinoć do kasno, Krupčanci su bili ovde. Čekali su ,,besne pse,,! Dolaze ljudi ovde stalno!

      Predivno vreme. Proleće u februaru. Debeli Breg pod suncem. Nekada je tu niže bilo selo, Krupac se polako ,,spustio,, do Nišave i druma skoro sve do Pirota.

    Tisa je već krenuo traktorom, Nebojša i Brankica za njim. Nisam mogao, a da ne pogledam ovu lepotu. Priroda, selo, ta okolna brda, planina, sve me je to uvek  bacalo u  neko posebno raspoloženje. Da li zato sto sam život proveo dole u gradu, tek, taj ambijent me uvek ,,uznemiravao,, na različite načine!

 Da li smo toliko bogati da nam sve ovo nije potrebno?

   Još jedno iznenadjenje. Duša mi je punija. Kao da sam zaboravio svinjsko grblje. Crkvica, maketa. Neša priča da je tu nekada bila crkva.

   A gde je crkva, tu je i selo. Bilo nekada.

  Nastavljamo. Preskačemo preko puta, probijamo se kroz šiblje. Izlazimo ponovo na visoravan.  Interesovalo me, gde će se to ukopavati  eutanazirane svinje , već od utorka.

   Stižu ekipe u Krupac, da dovrše započeto. Do petka  je rok da se obidju sva navedena sela!

 Tisa nas čeka.  Opeklo sunce.  Proleće na Debelom Bregu. Krećemo. Pešačili smo još nekoliko minuta. LaganoDa damo oduška sebi. Tamo gde je blato, gde se izviska voda probija,  ponovo smo u prikolici. Nastavljamo.

    Do Krupca još nekoliko minuta odavde!

  Više od sat vremena smo ovde.

Ponovo  osećam neki gorak ukus u ustima. Mogu da zamislim kako će biti večeras. Krupčanci će ponovo motriti na šakale. Zavijaju cele noći. Ispred Nešine kuće zaustavlja nas starija žena. Bez štapa ne može. Zatvoriće kapiju sutra. Ne dam, govori uznemireno. Neša objašnjava da je pre neki dan odlučeno. Mora, država zahteva. Ako ne dozvoliš,  drugi će ti doći na vrata ...  Starija žena ljutito  je  izgovorila ono što sam čuo od  deda  Caneta u Berilovcu,  Boke  u Izvoru. Rečeno je uz uzdah i nemoć. I pokoju suzu!

    Znam da će i ovo moje danas doživljeno na Debelom Bregu biti na različute načine komentarisano. Kao što znam da je sve ovo što rade ti ljudi u belim skafanderima  nalog koji se mora uraditi. Opaka je bolest, strah ... Mere su neophodne.

    Da, ali kako objasniti  tim ljudima koji,  dok hrane te životinje svakog dana, razgovaraju više sa njima nego sa svojima, čuvaju ih, neguju, raduju im se. Daju im imena!  Kako objasniti tu ljubav, to kada se neko veže, tamo u  bilo kom selu, gde živi skoro usamljen, sa tim životinjama , koje im postaju deo porodice.  Čuvaju ga kada je bilo ,,parče mesa,, do trenutka kada će taj mali prostor gde ih je čuvao, ostati prazan...

   I na kraju,  da li zamišljate  kada se   noću,  tamo iz tmine podno Basarskog kamena začuje zavijanje šakala, a u sobici trošne seoske kuće, nemoćne  ostarele duše, upale kandilo  moleći se   da ih dragi Bog sačuva i te noći u kojoj će strepnja trajati sve do prvih jutarnjih obrisa !

  Ja sam ih razumeo!