Portreti Merlin Monro, Elvisa Prislija samo su deo kolekcije Ivice Đorđevića koji gravira u drvetu. Ideju za nesvakidašnji hobi dvadesetosmogodišnji Piroćanac pronašao je na internetu. Takozvana solarna umetnost je tehnika crtanja na drvetu uz pomoć sunca i sočiva. Može biti opasna jer se razvija visoka temperatura koja sprži sve što dokatne. Zato je važno imati izuzetnu preciznost i potpunu koncentraciju.

- Nakon srednje železničke škole nisam našao posao u struci. Radio sam kao šanker a trenutno sam bez zaposlenja. Imam dovoljno vremena za svoj kreativni svet. Jer volim da eksperimentišem sa novim tehnikama u umetnosti. Moji radovi su baš kao i ja potpuno različiti od okoline. Poslove koje sam obavljao ma koliko nisu imali veze sa umetnošću, ja sam prenosio svoj stvaralački duh. Tako sam služio i takozvanu umetničku kafu. Što je mamilo osmeh kod Piroćanaca, kaže ovaj mladić koji smatra da se kod nas teško može živeti od umetnosti ali mu je važno da radi ono što voli.

Tehnika u kojoj stvara svoja mala umetnička dela zahteva da su oči zaštićene što dovoljno govori u riziku koji nosi ovakav posao.

- Pazim da ne izgorim druge površine, a oči štitim posebnim naočarima. Veoma teška tehnika jer da bi jedan rad nastao moram provesti više od 4 sata na suncu. Međutim potpuno sam se pronašao u ovoj tehnici. Portrete radim iz profila jer tehnika ne dozvoljava senčanje. U početku sam radio portret svoje devojke, rođaka, drugova, njihove dečice. Portreti dece su mi posebno dragi. Ubrzo sam sam kupio i nešto od opreme, električnu mašinicu za graviranje drveta. Raduje me što mogu da poklonim nešto tako trajno, potret u drvetu. Uspem i da prodam neke od svojim radova. Gravirajući u drvetu bio sam precizniji a moji portreti su oživeli. Mogu da izvlačim tanke linije, da senčam što mi predhodna tehnika nije dozvoljavala, kaže Ivica Đorđević koga portreti oduvek fasciniraju.

Teks i slike - Marijana Vučić-Ćirić