Konkurs za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja

Grad Pirot

Ani press doo Pirot

Portal Plus online (plusonline.rs)

“Bezbednost na radu, zdravlje radnika, prvi prioritet!”

Poslednjih godina Pirot je pravo gradilište. U toku su radovi na Koridoru 10, završen su dva velika projekta Big Tigar i nova zgrada Valjare, u Tajersu se i dalje radi na proširenju prostornih kapaciteta. Iz sredstava lokalne samouprave i IPA fondova u gradu su takodje izgradjeni ili se grade brojni objekti. Izgradjen je i novi most, radi se ,,drugi prsten,, drugi ring. Uz sve to, u Pirotu sve više radi proizvodnih firmi koje rade značajne poslove, mnoge od njih za izvoz. Stambena izgradnja je u punom jeku.

Sve ovo rukovodilo nas je da pokrenemo ovaj Projekat koji će imati prevashodni cilj da edukativno deluje na učesnike u radnom procesu, na poslodavce i tako ih pokrene na još veću opreznost. Punu podršku dobićemo od Inspekcije rada u Pirotu koja na ovom planu radi preventivno, ali i izriče sankcije.

Ciljna grupa projekta su zaposleni ljudi u Pirotskom okrugu, pre svega na mestima sa povećanim rizikom po zdravlje, ali i nezaposleni koji su u potrazi za nekim od ovakvih poslova. Tema projekta podjednako je važna i za ostale članove društvene zajednice, ali i za sve one koji se bave ovim problemom – Inspektorat za rad u Pirotskom upravnom okrugu i zdravstveni radnici koji pružaju pomoć u slučajevima kada dođe do povrede. Ovaj projekat realizovaće se u svrhu bolje i veće bezbednosti radnika na svakom radnom zadatku. Cilj projekta je upravo isticanje mera prevencije i zaštite na radu, upoznavanje ljudi sa Zakonom o bezbednosti na radu što će rezultirati njihovim boljim poznavanjem materije i maksimalnom pažnjom na poslu.

Vilson Aleksov: Akt o procebni rizika najbitniji sistemski dokument jedne firme u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Smatrajući da je i zaista Akt o procebni rizika osnovni dokument za svaku firmnu koja je dužna da obezbedi nesmetane uslove za rad , odlučili smo se za razgovor sa Vilsonom Aleksovom čija Asgencija ,,bezbednost AV,, je regsitrovana za profesionalnu i sigurnu procenu rizika. Ali pre toga, evo nekoliko teorijskiih detalja

Na većinu povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti vezane za rad može se preventivno delovati, a prvi stepen preventivnih mera jeste procena rizika.

Međutim pored prevencije, Akt o proceni rizika je sistemski najbitniji dokument jedne firme u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi se celokupni proces postavio na bezbedne i zdrave noge.

U skladu sa članom 13. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.

Procena rizika je u suštini preispitivanje svih aspekata rada, a sprovodi se kako bi se ustanovili elementi koji mogu prouzrokavati povredu ili štetu, kako bi se opasnosti uklonile i kako bi se uvele preventivne ili zaštitne mere koje će kontrolisati rizik i stvoriti uslove da se rizikom upravlja.

U saradnji sa Agencijom lako se rešavaju svi zakonski problemi, kako u najmanju ruku ne biste imali probleme sa inspekcijom rada i suočili se sa velikim novčanim kaznama, već da u potpunosti, stručno i profesionalno zaokružite jedan od bitnijih procesa u Vašoj firmi.

Izrada Akta o proceni rizika je sistemski i najbitniji dokument iz oblasti bezbednosti i zdravja na radu jedne firme. Ovaj dokument čini prvi od četiri stubova uređenja ove oblasti.

Drugi stub celokupnog sistema BZR čine opšti dokumenti jedne firme i to:

1. Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu je opšti akt jedne firme kojim se definišu prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Treba napomenuti da ukoliko poslodavac ima manje od 10 zaposlenih ova prava, obaveze i odgovornosti sa zaposlenima mogu se regulisati odgovarajućim Aneksom Ugovora o radu ili direktno sve tačke ovog Aneksa implementirati u buduće Ugovore o radu.


2. Pravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kojim se propisuje način vođenja evidencije u oblasti BZR koje je dužan da vodi i čuva poslodavac. Pravilnik o evidencijama definisao je i objasnio način popunjavanja 14 obrazaca iz ove oblasti i na taj način vođenjem ove evidencije poslodavac ostavlja pisani trag u sprovođenju odgovarajućih mera, a koje su u skladu sa Zakonom i dr. podzakonskim aktima (pravilnicima, uredbama i dr.).


3. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, kojim se propisuju minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. U skladu sa pravilnikom poslodavac je u obavezi sa izradi Prilog 1, koji predstavlja Pregled opasnosti i štetnosti koje zahtevaju korišćenje sredstava i/ili opreme za ličnu zaštitu na radu, i da u skladu sa poslovima iz Priloga 3 ovog pravilnika propiše i obezbedi zaposlenima odgovarajuća sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu u skladu sa Prilogom 2 pravilnika.


4. Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji poslova (radnih mesta) je interni dokument jedne firme koji definiše i opisuje radni proces za svako radno mesto. Ovaj dokument mora biti u potpunosti usklađen sa Aktom o proceni rizika i mora biti polazna osnova pri proceni rizika pa se može reći da je dobra sistematizacija i organizacija poslova preduslov stručne i profesionalne procene rizika.

Treći stub u organizaciji bezbednosti i zdravlja na radu jeste osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, koje je i zakonska obaveza poslodavaca u skladu sa članom 15., 27., 28. i 29. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Osposobljavanje zaposlenih treba da prati odgovarajući Plan i Program osposobljavanja koji donosi stručna služba odnosno licencirana kuća. Osposobljavanje se vrši teorijski, putem odgovarajućih stručnih predavanja i seminara i provere znanja testiranjem, kao i praktično na samom radnom mestu u prisustvu neposrednog rukovodioca.

Četvrti stub sistema BZR jeste organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa članom 37. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, tj. određivanje stručnog lica za BZR. Poslodavac imenuju stručno lice za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu u slučaju da imaju više od 20 zaposlenih radnika:

1. imenovanjem 1 ili više zaposlenih iz svojih redova koji imaju položeni stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu rada i socijalne politike ili


2. angažovanjem spoljne stručne službe (Licencirane kompanije) radi obavljanja ovih poslova.

Poslodavci koji zapošljavaju do 20 zaposlenih, u delatnostima trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finan­sijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, na­učnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim usluž­nim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazo­vanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslužnim delatnostima, mogu sami da obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu bez položenog stručnog ispita, s tim što stručno lice treba izraditi Akt o proceni rizika.

Ovo četiri stuba predstavljaju suštinu bezbednosti i zdravlja na radu jedne firme, dok su sve ostale obaveze definisane Zakonom i odgovarajućim pravilnicima i dr. podzakonskim aktima.

Vilson Aleksov kaže da je njegova Agencija uspostavila dobru saradnju sa mnofgim preduzećima, jer su vlasnici shvatili neophodnost postojanja dokumenta o proceni rizikas , a i Zakon zahteva da ovakav dokument imaju u svom Preduzeću

Vlasnik Agencije izdvojio je posebno neka preduzeća kod kojih sama priroda posla zahteva da neiziostavno imaju Akt o proceni rizika.

Ono što nas je na kraju posebno interesovalo to je u kojoj meri je na terenu stanje takvo, da se može reći da su poslodavci shvatili svu ozbiljnost i Zakona o bezbednosti zdravlja na radu, ali i samog Akta o proceni rizika . U kojoj meri se , ipak, poštuje !?

I na kraju, smatrali smo da je neophodno da objavimo i sam Akt o proceni rizika koji će skrenuti pažnju poslodavcima da pre nego kontrola dodje do njih obezbede sve potrebne uslove za nesmetan rad, ali i sam doklument.

Akt o proceni rizika

Akt o proceni rizika je temeljni i najvažniji dokument iz oblasti Bezbednost i zdravlje na radu. Zakon o Bezbednosti i Zdravlju na radu, svojim članom 13. predvideo je obavezu svih poslodavaca da u „pismenoj formi donesu Akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i utvrde način i mere za njihovo otklanjanje“

Kada se donosi Akt o proceni rizika, sagledava se ukupno stanje uslova rada na svakom radnom mestu i u radnoj okolini, i utvrđuju se mere i prioriteti

za poboljšanje uslova rada i svođenje rizika na radnom mestu, na najmanju moguću meru, i na što manji rizik.

Akt o proceni rizika, kao osnovni dokument u procesu definisanja rizika i mera za njihovo otklanjanje, je zasnovan na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na svim radnim mestima u radnoj okolini, prema listi opasnosti i štetnosti datoj u Pravilniku o načinu i postupku procena rizika, Priručniku za procenu rizika Evropske Agencije za Bezbednost i zdravlje na radu i ček listama EU za svako pojedinačno zanimanje.

Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu

Poslodavac koji ima preko deset zaposlenih je, kada donosi Akt o proceni rizika, u obavezi je da donese i opšti akt kojim se regulišu prava, obaveze i odgovornosti u oblasti Bezbednost i zdravlje na radu. Taj opšti akt je Pravilnik o Bezbednosti i zdravlju na radu. Poslodavac koji ima do deset zaposlenih, problematiku Bezbednosti i zdravlja na radu reguliše Ugovorom o radu i izradom određenih aneksa Ugovora o radu, ali takođe MORA doneti Akt o proceni rizika.

Uputstvo za Bezbedan i zdrav rad

Uputstvo za Bezbedan i zdrav rad je dokumenat kojim se dodatno određuju:

• Opšte odredbe za smanjenje rizika pri svakodnevnim aktivnostima;


• Reagovanje u vanrednim situacijama;


• Preventivne mere od požara;


• Pružanje prve pomoći;


• Uputstva sa rad sa mašinama, i drugim sredstvima za radPravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na raduOvaj dokumenat je propisalo Ministarstvo za Rad i socijalnu politiku, i njime se propisuje način vođenja evidencija u oblasti Bezbednost i Zdravlje na radu.

Pravilnik se sastoji iz dva dela:

• Uputstvo za vođenje evidencije preko obrazaca za komunikaciju privrednog subjekta sa institucijama uključenim u proces Bezbedost i zdravlje na radu: inspekcijom rada, medicinom rada, MUP-om i dr;


• 14 obrazaca koji pokrivaju problematiku Bezbednost i zdravlje na radu u Pravnim subjektima. Najvažnji od njih je Obrazac broj 6, koga potpisuju svi zaposleni, kao dokaz svoje osposobljenosti za vršenje Bezbednog i zdravog rada, na svojim radnim mestima i bez koga ne bi smeli da počnu sa obavljanjem rada na svom radnom mestu.

Prva pomoć

Svako Pravno lice mora da poseduje komplet(e) PRVE POMOĆI na svojim poslovnim lokacijama. Sadržaj i broj obaveznih kompleta moraju da budu usklađeni sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Prvi je namenjen poslovnim lokacijama sa 10 ili manje zaposlenih radnika, a drugi poslovnim lokacijama sa preko 10 zaposlenih radnika.Poslodavac je dužan da obezbedi pružanje prve pomoći u skladu sa Pravilnikom o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i o organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na radu (''Službeni list SFRJ'' broj 21/71) koji je preuzet kao pravno pravilo odredbom člana 79. tačka 21 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl.Glasnik br.101" od 21.11.2005.god.).